REKREACIJE

Etno salaš i destilerija rakije Braća Kravić Velebit

Etno salaš i destilerija rakije "Braća Kravić" Velebit

Park Palić

"Park Palić" D.o.o.
Palić

Millennium - Sportsko poslovni centar - Vršac

"Millennium" Sportsko poslovni centar - Vršac

Tandari Salaš - Martonoš

"Tandari" Salaš
Martonoš

Udruženje Građana Oštorka Palić

Udruženje Građana Oštorka
Palić

Restorant Galaxis Kanjiža

Restorant "Galaxis "
Kanjiža

Etno salaš i destilerija rakije "Braća Kravić" Velebit

Kontakti

24430 VELEBIT KANJIŽA
Basaric Milana 47/a.
Vojvodina, Srbija
Tel.:Kravić Miloš 063/8894-204
Kravić Danilo 063/856-9994.

Lička Kuća i destilarija rakije

Istaknuti proizvođači domaće rakije Braća Kravić sa Velebita. Miloš i Danilo Kravić svoju kapljicu pripremaju u tradicionalnom seoskom domaćinstvu u selu Velebitu u Opštini Kanjiža,gde svoje proizvode plasiraju mnogobrojnim zainteresovanima i ljubiteljima visokokvalitetnih domaćih rakija uz lički doručak u autentičnoj ličkoj kući sa gastronomskim specijalitetima ličkih krajeva po receptu naših baka. Braća Kravić koji su proteklih godina osvojili pregršt visokih priznanja za kvalitet svojih proizvoda i nivo ugostiteljskih usluga koju pružaju svojim posetiocima, pomak u razvoju ruralnog turizma vide učlanjenjem u Klaster Zdravstvenog Turizma Vojvodine.


Braća Kravić, Miloš i Danilo, bave se proizvodnjom prirodne rakije na tradicionalan način. Njihova pecara se nalazi u selu Velebit, nedaleko od Kanjiže. Preci žitelja ovoga malog mesta na severu Bačke su dvadesetih godina prošlog veka doseljeni iz podvelebitskog kraja, po kome su i dali ime selu u kome danas živi oko 350 duša. Uz proizvodnju rakije, oni su svoje selo učinili poznatim i kao domaćini važe za turističku destinaciju koja je nezaobilazna kada god se nađete u kanjiškom kraju. Pecara Kravić je prerasla u pravi degustacioni centar, a ljubazni domaćini su uvek raspoloženi da ispričaju koju priču iz ličkog kraja, o svojim precima, slavnim solunskim dobrovoljcima, pa i da zapevaju..


Miloš Kravić za vino kaže da je božansko, a za rakiju da je rajsko piće. On sa bratom Danilom pravi rakiju od sedam vrsta voća, a njegovi favoriti su kajsijevača i rakija od dunje (ovoj drugoj daje blagu prednost zbog posebne arome). Posle decenije intenzivnog rada stekli su reputaciju i brojna priznanja u zemlji i inostranstvu. Gde god da se pojave sa svojim proizvodima, pitanje najboljeg se ne postavlja. U Đuli (Mađarska) su tri puta za redom, u svim kategorijama, osvojili prvo mesto u konkurenciji od preko 600 uzoraka rakija i postali neprikosnoveni u ovoj oblasti u Jugoistočnoj Europi.


Kravići su uključeni i u Asocijaciju proizvođača tradicionalne rakije u Vojvodini. Njihov osnovni cilj je da promovišu voćnu rakiju proizvedenu po starinskoj tehnologiji i recepturi kao i da zaštite proizvođače voćnih rakija od nelojalne konkurencije, industrijskih proizvođača (Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima iz 2009). Da je rakija proizvedena na tradicionalan način, a to znači u bakarnim kazanima, a ne u kazanima od prohroma, na čemu insistrira EU, kvalitetnija i zdravija, potvrđuje i osvajanje brojnih priznanja upravo na međunarodnim takmičenjima. Naravno da je takvo proizvedena rakija i znatno skuplja. Zato bi država morala da se prema ovim proizvođačima odnosi drukčije, a o propisima iz EU je takođe potrebno raspravljati.


Sve što su uradili, a uradili su mnogo, bilo je to zahvaljujući sopstvenim snagama i sredstvima. Braća Kravić godinama otkupljuju sve kvalitetno voće iz voćnjaka u prečniku od 30 km od njihovog sela, jer njihovi zasadi ni izbliza ne podmiruju sadašnje potrebe proizvodnje. Nikada nisu imali problema sa voćarima prilikom otkupa. Osim širenja proizvidnje voćnih rakija i daljeg razvoja voćarstva, podržavaju ideju da se Srbija u međunarodnoj dimenziji predstavlja sa domaćim pićima koja kvalitetom ne zaostaju za stranim žestokim pićima, a mogu doprineti popularizaciji domaćeg proizvoda. Zato je njihova poruka svim političarima i privrednicima: ponudite strancima rakiju, umesto viskija.



Park Palić D.o.o.

Park Palic D.o.o.

Kontakti

24413 PALIĆ
Kanjiški Put 17a.
Vojvodina, Srbija
Tel: +381-24-602-780, 754-854
E-mail: parkpalic@gmail.com
Link: http://www.park-palic.rs

Turistički kompleks Palić nalazi se na severu Srbije, na obali jezera Palić. Udaljen je od Subotice 7 km u jugoistočnom pravcu. Palić je zaštićen kao Park prirode Palić, a prostire se na površini od 713 ha. Osnovu žaštićenog dobra čini Palićko jezero sa parkom, 3 spomenična stabla i deo naselja Palić.


Jezero Palić zauzima površinu od 4,6 kvm od kojih je samo četvrti i najveći sektor namenjen turizmu. Pripada vrsti panonskih, plitkih, stepskih jezera a temperatura vode iznosi od 18 do 250C za vreme kupališne sezone. Prema Projektu razvoja turističkog kompleksa - Master planu, koji je usvojen 2006. godine, definisan je tačan put razvoja banje Palić kao turističke destinacije.


U zapadnom delu kompleksa je lociran ZOO vrt koji je formiran 1950. godine. Palić se diči svojim Zoološkim vrtom koji se svojim konceptom, lepotom, uređenjem i tretmanom životinja izdvaja među vodeće u ovom delu Evrope.


Danas na Paliću postoje četiri hotela visoke kategorije, renovirane luksuzne i komforne vile tzv. "Palićkog stila", nekoliko prenoćišta kao i brojne sobe u privatnom smeštaju. Odlični restorani i kafići, sportsko-rekreativni tereni, tri uređene plaže, termalni bazen, biciklistička staza, šetališta, dinamični kulturno-zabavni i sportski sadržaji, kao i raznovrsne manifestacije čine bogatu ponudu Turističkog centra Palić. Vrhunac kao banja i mondensko letovalište doživelo je na prelazu XIX u XX vek. Početak turizma na Paliću se vezuje za 1845. godinu kada je izgrađeno prvo banjsko kupatilo tako da Palić kao turistička destinacija ima tradiciju dugu preko 160 godina.

Udruženje Građana "Oštorka"Palić

Kontakti

24413 PALIĆ
Jožefa Hegediša 3. Vojvodina, Srbija
Tel. +38169/236-25-96
E-mail: info@ostorka.org.rs
Link: http://www.storka.org.rs

Udruženje Građana Oštorka Palić

Udruženje Građana Oštorka je osnovana 2003.godine sa ciljem da neguje vojvođanske poljoprivredne običaje, povrati uspomene mađarske konjičke kulture ovih krajeva, te da potpomogne razvoj seoskog turizma. Sedište udruženja je nedaleko od Subotice, na Paliću i njeno područje delatnosti je upravo ovaj region severne Vojvodine, mada svoj rad proširuje na celu Vojvodinu i Mađarsku,pošto administrativne granice ne mogu razdvojiti ono što prirodno čini jednu celinu. Udruženje ne raspolaže masovnim brojem članova pošto je reč o stručnoj organizaciji. Osnivači se svi na neki svojstven način vezuju za ciljeve udruženja. Među njima ima poljoprivrednih inžinjera, arheologa, etnologa, turističkih eksperta, geografa, biologa. Članstvo se stalno povećava sa stručnjacima, koji se poistovećuju sa ciljevima, sa ljudima koji vole konje i jahanje, te preduzetnicima koji se bave turizmom i kojima je bitna integracija , razvoj njihove delatnosti i razvoj. Predsednik Udruženja je Andraš Ricz agrarni ekonomista, koji od osnivanja vodi isto i organizuje delatnosti.


Organi udruženja su skupština (najviši organ), predsednik (predstavlja udruženje i upravlja operativnim poslovima), predsedničko veće (vodi udruženje između dve skupštine) i nadzorno veće (nadzire pravno funkcionisanje). Razlog osnivanja udruženja je prvenstveno bio da u Vojvodini nije postojala organizacija koja bi negovala jahanje, konjički život, duhovne i predmetne ostavštine poljoprivrede. U ovim krajevima su svi na neki način vezani za konje, poljoprivredu, ali nema ko bi se prihvatio da sačuvamo običaje predaka. Udruženje se prihvatilo da će sakupiti , konzervirati, sačuvati i prikazati sve ostavštine, koje se još mogu pronaći.


Ovo je poslednji momenat da se ovakva delatnost obavi, pošto su još živi oni koji nam mogu pružiti podatke i preostale tradicionalne predmete, koje možemo sakupiti i sačuvati. Brzom i redovitom promenom vrednosnih standarda ove dragocenosti će se veoma brzo zagubiti. Nega mađarskih običaja je izuzetno bitna pošto se broj južnih mađara redovito smanjuje, a protiv čega se možemo boriti samo na taj način da iz izvornih običaja iznegujemo omladinu mađarske duhovnosti,koja će to proslediti i narednim generacijama.


Drugi razlog zbog čega se oformilo udruženje je potpora seoskog turizma. U Srbiji postoji samo državni savez seoskog turizma, a nema inicijative iz nižih krugova. U našem regionu su poslednjih godina stvorene nekoliko delatnosti koje se bave seoskim turizmom. Kako bi oni rentabilno radili i napredovali potrebno je sažeti ih i stvoriti saradnju među svima koji se bave takvom i sličnom delatnošću kako u regionu tako i u Mađarskoj. Seoski turizam kao privredna grana po veličini stoji na trećem mestu. Do današnjeg dana se razvila na nivo da ni jedna država ne može dopustiti sebi da razvoj turizma ne uvrsti u svoje osnovne ciljeve.


1986 godine je rođen najnoviji i sveobuhvatniji pojam o određivanju turizma: pod turizmom podrazumevamo sa jedne strane svaku promenu mesta i zanimacije sem stalnog načina života i poslovne delatnosti, bilo koji konkretan povod, vremenski period i cilj. Turizam je sa druge strane zajedništvo finansijskih, tehničkih i organizacionih uslova te usluga vezanih za udovoljenje prohteva istih. koje su primaoci i koje imaju privlačnu ponudu. Takve su primorska letovališta i planinska odmarališta odnosno veliki gradovi Evrope kao kulturalnim turizmom preferisane destinacije. Pored toga postoje države koje su pošiljaoci odnosno mešovito primaoci i pošiljaoci. Cilj država pošiljaoca je da postanu primaoci u interesu kako bi zarađeni kapital umesto izlaska ulazio u državu. Turizam je privredna grana koja drugde stvoreni profit transformiše na takva mesta gde se inače ne bi mogao ostvariti veliki profit.


Zemlje pošiljaoci ne raspolažu sa istaknutim turističkim vrednostima, a za takva područja koja su bogata zavičajnim vrednostima seoski turizam može biti mogućnost sa kojom mogu izaći iz krize. Razvoj seoskog turizma je povoljan na takvim područjima gde ne postoje iznimne turističke dragocenosti: morska obala, planinski zimski sportski centri ili termalne vode. U mnogim državama i pravne mere nalažu da se seoskim turizmom mogu baviti na tim područjima koji ne spadaju u istaknuta odmarališta. U državama Unije na sledeći način karakterišu seoski turizam: " Nazad do korena! Na taj način žele izraziti prirodnu želju i trud stanovništva gradova da ponovo otkriju, upoznaju i prikažu novim generacijama uže rodno mesto." Bitan cilj i prednost seoskog turizma je iskoristivost već postojećih objekata i prirodnih dragocenosti. Seoski turizam pruža mogućnost da one maltene nikad ne korištene "čiste sobe"- nakon higijenske modernizacije- postanu pogodne za doček gostiju zainteresovanih za prirodne lepote datog krajolika. Sem obezbeđivanja smeštalja gostima treba kuvati i prati, gradske goste treba zabavljati, dakle zapošljavanje se može proširiti na selu. Velika prednost seoskog gostoprimstva je da se sopstveni ili lokalni proizvodi mogu rasprodati.


Dohodačni cilj seoskog turizma je osveženje starih narodnih običaja i zanatstva, oživljavanje običaja vezanih za iste i njihova ponuda u turističkim uslugama. Seoski turizam se razvio između dva svetska rata kako u Zapadnoj Evropi tako i u Mađarskoj. Preduslovi za njihov razvoj su bili da su sa industrijalizacijom sela postajala sve manje naseljena i tako oslobođene nekretnine su sa malo ulaganja postale pogodne za seosko gostoprimstvo. Paralelno sa time je sa sela odseljeno gradsko stanovništvo sa zadovoljstvom provodilo slobodno vreme na selu gde su svojoj deci mogli pokazati sve što su oni sami doživeli u detinjstvu. U mađarskoj se razvojem građanstva stvorio sloj koji je zahtevao kvalitetnu uslugu smeštalja za odmor ali nije hteo da putuje u inostranstvo. Pored toga su procenili da je to najjednostavniji način da proizvođači najlakše direktno prodaju proizvode. Za ovakve zahteve je seoski turizam pužao odlične uslove.

Restaurant Galaxis II. Kanjiža

Restoran Galaxis Kanjiža

Kontakti

24430 KANJIŽA
Svetog Save 11..
Vojvodina, Srbija
Tel.: +381-24-877-328. +38163/88-07-634

Restorant Galaxis II je smešten u najlepšem delu grada u blizini Banje Kanjiža. Objekat ima svojevrsnu toplinu koju emituju nežni kolorit enterijera i svaki ljubazni zaposleni, uglavnom mađarice, za koje se inače kaže da im duša “na hleb miriše”, a kako je hleb pravi sinonim za dom, tako je i ovaj lepi, ljupki restoran pravo mesto za celu porodicu.


Ugodan ambijent, komfor uz pristupačne cene i gostroptimljivo osoblje su prava garancija za prijatan boravak i zadovoljstvo posetiocima restorana. Restorant Galaxis II otvoren je 2004.godine pružanjem jedinstvenih gastronomskih specijaliteta sa ovog područja. U dve posebne sale restorana kapaciteta do 70 osoba mogu se organizovati razni skupovi, svadbe,godišnjice, daće, priredbe i konferencije, prezentacije. Domaće i strane turiste u restoranudočekuje tradicionalna mađarska i internacionalna kuhinja, sa gastronomskim užicima, koji su jedinstveni za ovo podneblje, uz srdačno gostoprimstvo, visoko profesionalno posluživanje, kao i vrhunska jela od ribe, vegetarijanski specijaliteti i poznati slatki deserti kuće.


Ukusna dekoracija jela i profesionalna priprema hrane pruža maksimalni doživljaj gostima i građanima, koji se redovno, svakodnevno hrane u objektu. Grad tišine i zdravlja, zelena oaza i jedinstveni biser Vojvodine Kanjiža, nalazi se na desnoj obali reke Tise, na severu Vojvodine uz mađarsku granicu, ima važnu ulogu najprometnijih vrata za ulaz i izlaz ka Srednjoj Evropi, preko graničnog prelaza Horgoš i rečnog graničnog prelaza u Kanjiži. Kanjiža, pored toga što uživa ugled renomiranog banjskog lečilišta, raspolaže i sa jednim od najlepših plaža u Potisju. Bogato kulturno nasleđe grada i raznovrsna manifestaciona ponuda obezbeđuju sadržajan boravak gostiju. Najpoznatije manifestacije : Džez festival, Kolonija književnika, Međunarodni plivački i trkački Maraton, premijere Regionalnog kreativnog atelelja “Jožef Nađ”, Međunarodna kajakaška regata kao i mnoge druge.